Pred­sjed­nik i osni­vač no­vo­for­mi­ra­nog po­li­tič­kog su­bjek­ta De­mos Mi­o­drag Le­kić na­ja­vio je u in­ter­vjuu za „Dan“se­ri­ju sa­sta­na­ka i de­mo­krat­skih tri­bi­na u svim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re, na ko­ji­ma će u ne­po­sred­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa gra­đa­ni­ma, a i u skla­du sa ime­nom sa­ve­za, vo­di­ti di­ja­log i tra­ži­ti rje­še­nja za iz­la­zak ze­mlje i kon­kret­nih sre­di­na iz du­bo­ke kri­ze.
–Mo­ra­mo za­jed­no na­la­zi­ti pu­te­ve i na­či­ne ka­ko bi­smo ostva­ri­li neo­p­hod­nu de­mo­krat­sku, eko­nom­sku i mo­ral­nu re­for­mu Cr­ne Go­re. Ukrat­ko, De­mos je za krat­ko vri­je­me bez pro­pa­gand­ne bu­ke po­stao zna­čaj­na re­al­nost po­li­tič­kog i jav­nog ži­vo­ta u Cr­noj Go­ri – is­ti­če Le­kić.
● Ka­ko će u sta­tu­tu De­mo­sa bi­ti tre­ti­ra­na pi­ta­nja je­zi­ka, cr­kve i NA­TO-a?
–U na­šem pro­gra­mu i sta­tu­tu ima pri­o­ri­tet­ni­jih te­ma, re­ci­mo so­ci­jal­no-eko­nom­skog ka­rak­te­ra, ili o im­pe­ra­ti­vu us­po­sta­vlja­nja prav­ne dr­ža­ve, ali da poč­nem sa re­do­sle­dom iz va­šeg pi­ta­nja. Po­vo­dom je­zi­ka, za­la­ga­će­mo se da se za­u­sta­ve ma­ni­pu­la­tiv­no-kon­fu­zni eks­pe­ri­men­ti i for­mu­la­ci­je u ta­ko ozbilj­noj obla­sti kao što je je­zič­ka po­li­ti­ka. Iz one čak ustav­ne od­red­be o zva­nič­nom je­zi­ku i je­zi­ci­ma u zva­nič­noj upo­tre­bi na prak­tič­nom pla­nu pro­iz­ve­de­na je ve­li­ka kon­fu­zi­ja sa te­škim po­sle­di­ca­ma. Da ne go­vo­ri­mo o na­sta­lim si­tu­a­ci­ja­ma u ško­la­ma, gdje se ne­a­de­kvat­nim, im­pro­vi­zo­va­nim rje­še­nji­ma, po­red ha­o­sa, kod dje­ce već pro­iz­vo­de opa­sne se­gre­ga­ci­je, od­no­sno na­ci­o­nal­na pre­bro­ja­va­nja i pod­va­ja­nja.
● Ka­kav je stav De­mo­sa o to­me?
– Tre­ba da se obez­bi­je­di rav­no­pra­van sta­tus cr­no­gor­skog i srp­skog je­zi­ka, ko­jim go­vo­ri naj­ve­ći broj gra­đa­na ove ze­mlje. Ta­ko­đe, tre­ba da se obez­bi­je­di ade­kva­tan sta­tus je­zi­ka na­ro­da ko­ji se­be sma­tra­ju ma­nji­na­ma, da­kle bo­šnjač­kog, al­ban­skog, hr­vat­skog i rom­skog je­zi­ka. U toj slo­že­noj i osje­tlji­voj obla­sti neo­p­hod­no je ko­nač­no de­fi­ni­sa­ti ozbilj­nu po­li­ti­ku ko­ja će svim na­ro­di­ma u Cr­noj Go­ri obez­bi­je­di­ti za­slu­že­na pra­va, ali i funk­ci­ju dr­žav­ne ko­he­zi­je, uz po­što­va­nje na­u­ke o je­zi­ku.
● Kakav je sta­v De­mo­sa o sta­tu­su i tret­ma­nu cr­kve, kao i o NA­TO-u?
–Što se ti­če tret­ma­na cr­kve, za­la­že­mo se za po­što­va­nje pro­kla­mo­va­nog na­če­la odvo­je­no­sti cr­kve od dr­ža­ve. Da­kle, za­la­že­mo se da dr­ža­va ne pre­su­đu­je o unu­tra­šnjim pi­ta­nji­ma cr­kve i da se cr­kva ne mi­je­ša u vo­đe­nje dr­žav­ne po­li­ti­ke.
● Vaš stav o NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma?
–Po­vo­dom mo­guć­no­sti pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re bez­bjed­no­sno-voj­nim struk­tu­ra­ma, uklju­ču­ju­ći i NA­TO, neo­p­hod­no je obez­bije­di­ti slo­bod­ne uslo­ve i kli­mu de­mo­krat­ske jav­ne de­ba­te, na­kon če­ga gra­đa­ni­ma tre­ba omo­gu­ći­ti iz­ja­šnja­va­ne i do­no­še­nje od­lu­ke na po­seb­no or­ga­ni­zo­va­nom re­fe­ren­du­mu. Uva­ža­va­ju­ći sva raz­li­či­ta ras­po­lo­že­nja u jav­no­sti po­vo­dom NA­TO in­te­gra­ci­ja, ve­o­ma je uoč­lji­vo da vrh vla­sti ko­ri­sti tu te­mu ka­ko bi skre­nuo pa­žnju sa dra­ma­tič­no ak­tu­el­nih pi­ta­nja u ze­mlji, a to su ko­rup­ci­ja i kri­mi­nal, krah eko­no­mi­je i ten­den­ci­je du­žnič­kog rop­stva, ofi­ra­ne afe­re iz­bor­nih kra­đa itd.
● Da li je ta­kva pre­ten­zi­ja cr­no­gor­skih vla­sti pre­po­zna­ta i na me­đu­na­rod­nom pla­nu?
–Go­vo­ri­mo o po­je­din­ci­ma i gru­pa­ma iz vr­ha vla­sti pod sjen­ka­ma ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la, ko­ji se na­la­ze i u do­si­je­i­ma me­đu­na­rod­nog ka­rak­te­ra, ko­ji da­kle ko­ri­ste te­mu NA­TO in­te­gra­ci­ja kao me­ha­ni­zam lič­ne za­šti­te, čak i s pre­ten­zi­jom da uhva­te i mje­sto su­bje­ka­ta no­vih isto­rij­skih po­bje­da! Uti­sak je da je u ne­kim me­đu­na­rod­nim cen­tri­ma pre­po­zna­ta ta ci­nič­na igra jav­nog iz­li­va di­vlje­nja cr­no­gor­ske po­li­tič­ke eli­te pre­ma NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma kao pre­ma ne­kom No­vom za­vje­tu, uz nji­ho­vu in­tim­nu na­du da to mo­že bi­ti i po­sled­nja li­ni­ja od­bra­ne ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la i šan­sa za re­la­ti­vi­zi­ra­nje oba­ve­za ko­je Cr­na Go­ra ima pre­ma Evrop­skoj uni­ji.
Mi­slim da je iz­ja­va fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Olan­da pri­lič­no in­di­ka­tiv­na, pa i u za­u­sta­vlja­nju tih pre­ten­zi­ja.
● Ko­ga bi­ste vo­lje­li da vi­di­te u re­do­vi­ma De­mo­sa? Pri­tom ne mi­slim sa­mo na lič­no­sti iz po­li­ti­ke, već uop­šte iz jav­nog ži­vo­ta Cr­ne Go­re.
–Na­kon što sam pri­je ne­ko­li­ko ne­dje­lja u jed­nom pod­go­rič­kom ka­fi­ću–knji­ža­ri pro­gla­sio na­sta­ja­nje De­mo­sa, tom de­mo­krat­skom sa­ve­zu pri­šlo je mno­go čla­no­va – od mla­dih, pa sve do ve­o­ma ugled­nih i jav­no afir­mi­sa­nih lič­no­sti. Naš sa­stav je pre­te­žno gra­đan­skog ka­rak­te­ra, ali ne is­klju­ču­je pra­vo na po­što­va­nje le­gi­tim­nih na­ci­o­nal­nih osje­ća­nja i kul­tu­re, i to svih et­nič­kih za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri, či­jih pred­stav­ni­ka već ima­mo u De­mo­su i ka­vih će­mo još vi­še ima­ti u na­red­nom pe­ri­o­du.
● Da li su već ime­no­va­ni ne­ki funk­ci­o­ne­ri za or­ga­ne De­mo­sa?
–Ni­ko još ni­je ime­no­van, osim što ja osta­jem osni­vač i pred­sjed­nik stran­ke. Ko me po­zna­je zna da se ne ra­di o auto­ri­tar­noj pre­ten­zi­ji ili o cr­ti mo­je lič­no­sti. U pi­ta­nju je, mi­slim, ra­ci­o­nal­na od­lu­ka da na­kon iz­vje­snog vre­me­na i za­vr­še­ne fa­ze ši­reg oku­plja­nja u De­mo­su pri­stu­pi­mo unu­tra­šnjim ka­drov­skim ime­no­va­nji­ma, sve to u vre­me­nu i na ba­zi nor­mi pred­vi­đe­nih na­šim sta­tu­tom. Ali, već i u ovoj fa­zi, na osno­vu za­jed­nič­ki usvo­je­nih ide­ja, in­ter­no dje­lu­je­mo slo­žno, de­mo­krat­ski i od­go­vor­no.
● Da li opo­zi­ci­ja mo­že na sle­de­ćim iz­bo­ri­ma da ide na jed­nu li­stu i ka­ko ko­men­tar­i­še­te stav da to ob­je­di­nja­va­nje ne mo­gu pred­vo­di­ti no­vo­for­mi­ra­ne par­ti­je?
–Mi­slim da je ra­no go­vo­ri­ti o li­sta­ma i mo­da­li­te­ti­ma iz­la­ska opo­zi­ci­o­nih sna­ga na sle­de­će iz­bo­re. Pri­je sve­ga, neo­p­hod­no je stvo­ri­ti neo­p­hod­ne uslo­ve za re­gu­lar­ne iz­bo­re, na­ro­či­to po­sli­je jav­no ofi­ra­nih pri­mje­ra iz­bor­ne ko­rup­ci­je iz si­ste­ma „Sni­mak”, či­me se, na bru­ku Cr­ne Go­re, ba­vi Evrop­ska uni­ja, tra­že­ći prv­no-po­li­tič­ke epi­lo­ge iz­bor­nih skan­da­la. Što se ti­če ši­reg opo­zi­ci­o­nog oku­plja­nja, ja­sno je da, ako do to­ga do­đe, nje­go­vi pred­vod­ni­ci mo­gu bi­ti oni ko­ji bu­du ima­li po­li­tič­kog i lič­nog ugle­da i ka­pa­ci­te­ta da ga pred­vo­de.
● Je li bi­lo raz­go­vo­ra sa URA oko for­mi­ra­nja vla­de u sjen­ci, od­no­sno ime­no­va­nja ka­dro­va iz De­mo­sa?
–Ni­je bi­lo raz­go­vo­ra.
● Na ko­ji na­čin opo­zi­ci­ja pla­ni­ra da smi­je­ni vlast, s ob­zi­rom da je unu­tar opo­zi­ci­je iz­ra­že­no ve­će in­te­re­so­va­nje za me­đu­sob­ne raz­li­ke ne­go za smje­nji­va­nje DPS-a i SDP-a?
–Go­vo­re­ći u ime De­mo­sa, mo­gu re­ći da na­ša pri­mar­na in­te­re­so­va­nja ni­su usmje­re­na pre­ma opo­zi­ci­ji, još ma­nje na raz­li­ke u njoj. De­mos je okre­nut gra­đa­ni­ma i po­sve­ćen bor­bi za de­mo­krat­ske pro­mje­ne u Cr­noj Go­ri. U pri­log tvrd­nji da se ne ba­vim opo­zi­ci­jom, već neo­p­hod­nom smje­nom vla­sti, pod­sje­ćam da sam ne­dav­no za­tra­žio ostav­ku pred­sjed­ni­ka vla­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća zbog jav­ne tvrd­nje pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne i nje­go­vog pr­vog ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra da je iz KAP-a is­cu­ri­lo – či­taj ukra­de­no –800 mi­lio­na eura. Kao glav­ni ak­ter u po­slo­vi­ma sa Ru­si­ma u KAP-u, Đu­ka­no­vić još ni­je udo­sto­jio do­ma­ću jav­nost, pa ni dr­žav­nog tu­ži­o­ca, ko­me, vje­ru­jem, ni­je pro­ma­kla tvrd­nja pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne, od­go­vo­ra na pi­ta­nje o ne­stan­ku po­za­ma­šnog dr­žav­nog nov­ca. Na­rav­no, po­sto­ji još naj­ma­nje pet raz­lo­ga za ostav­ku.
● Ko­ji su to raz­lo­zi?
–Pr­vo, za raz­li­ku od nje­go­vog pri­vat­nog bi­zni­sa, pa i bi­zni­sa nje­go­ve po­ro­di­ce, ko­ji idu ja­ko do­bro, cr­no­gor­skoj eko­no­mi­ji dra­ma­tič­no ide sve lo­ši­je. Đu­ka­no­vić ni­ka­ko da ma­kar dio svo­je eko­nom­ske spo­sob­no­sti i pa­me­ti iz lič­nog bi­zni­sa ma­lo po­su­di i dr­žav­noj eko­no­mi­ji ko­ju vo­di. Dru­go, ra­pid­no uvla­če­ći dr­ža­vu i gra­đa­ne u du­žnič­ku spi­ra­lu, Vla­da je ne­dav­no, bez in­for­mi­sa­nja jav­no­sti, uze­la no­vi kre­dit, opet za­du­žu­ju­ći ze­mlju, ovo­ga pu­ta da bi vra­ti­la pri­spi­je­le oba­ve­zne na ime pret­hod­nog du­ga. Gor­ko je sa­zna­nje da će te du­go­va u du­žem pe­ri­od ot­pla­ći­va­ti no­ve ge­ne­ra­ci­je mla­dih u Cr­noj Go­ri. Tre­će, Đu­ka­no­vić bi tre­ba­lo da pod­ne­se ostav­ku zbog ob­ja­vlje­nje i ne­de­man­to­va­ne in­for­ma­ci­je da slu­žbe NA­TO-a, kon­kret­no sa­vjet­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra te ali­jan­se, kon­tro­li­še i odo­bra­va po­sta­vlje­nja u Agen­ci­ji za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost Cr­ne Go­re. Zna­či, od­lu­ka­ma iza le­đa jav­no­sti ova dr­ža­va i for­mal­no po­sta­je ze­mlja ogra­ni­če­nog su­ve­re­ni­te­ta sa ele­men­ti­ma pro­tek­to­ra­ta. Mi­slim da je red ma­kar oba­vi­je­sti­ti gra­đa­ne o to­me. Če­tvr­to, Đu­ka­no­vić osta­je pri iz­ja­vi iz­re­če­noj u Skup­šti­ni na mo­je po­sla­nič­ko pi­ta­nje ko­jom otvo­re­no i pro­vo­ka­tiv­no iza­zi­va Evrop­sku uni­ju, do­ma­ću jav­nost i tu­ži­la­štvo. Ra­di se o nje­go­vom sta­vu da je afe­ra „Sni­mak”, sa svim do­ka­zi­ma po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, za nje­ga is­kon­stru­i­sa­na i za­vr­še­na. Ka­ko Evrop­ska uni­ja u svo­jim naj­vi­šim do­ku­men­ti­ma tra­ži po­li­tič­ko-prav­ni epi­log te afe­re, pre­mi­je­ro­vo aro­gant­no nad­gor­nja­va­nje sa Bri­se­lom mo­že, iz­me­đu osta­log, do­ve­sti do pre­ki­da da­ljih pre­go­vo­ra, od­no­sno do ak­ti­vi­ra­nje kla­u­zu­le o ba­lan­su. Pe­ti raz­log za ostav­ku je­su vla­di­na da­va­nja nov­ča­ne po­mo­ći, ga­ran­ci­ja i se­lek­tiv­na oslo­ba­đa­nja od pla­ća­nja po­re­za in­sti­tu­ci­ja, op­šti­na i me­di­ja po kri­te­ri­ju­mu po­slu­šno­sti. Pa­ra­lel­no, per­fid­no i ku­ka­vič­ki se sti­mu­li­šu na­pa­di, pa i oni naj­ni­žih ni­voa, na ne­za­vi­sne su­bjek­te ko­ji kri­tič­ki pro­mi­šlja­ju stvar­nost, za­la­žu­ći se za kon­sti­tu­i­sa­nje Cr­ne Go­re kao prav­ne dr­ža­ve i jav­no od­go­vor­nog dru­štva. Mo­gao bih i da na­sta­vim, ali ov­dje se za­u­sta­vljam. Na­rav­no, go­vo­rim o raz­lo­zi­ma za ostav­ku u ozbilj­nim, de­mo­krat­skim dr­ža­va­ma. Da vi­di­mo da li će pre­mi­jer udo­sto­ji­ti jav­nost ma­kar ne­kih ob­ja­šnje­nja o na­ve­de­nim te­ma­ma.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te od­u­sta­ja­nje arap­skih in­ve­sti­to­ra od za­ku­pa Kra­lji­či­ne pla­že?
–Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci sam se na­ša­lio baš u va­šem li­stu da po­vo­dom iste te­me Ran­ko Kri­vo­ka­pić li­či na ču­va­ra pla­že u zim­skom pe­ri­o­du, ni sam ta­da ne zna­ju­ći ko­ji će­mo na­sta­vak fil­ma gle­da­ti na pro­lje­će. Film je u me­đu­vre­me­nu do­bio di­men­zi­ju već vi­đe­nog tri­le­ra sa glav­nim ulo­ga­ma DPS-a i SDP-a, ko­ji se jav­no op­tu­žu­ju za ko­rup­ci­ju i ne­po­što­va­nje za­ko­na, pa čak i za zlo­či­ne pro­tiv dr­ža­ve. Na kra­ju Ara­pi ni­je­su do­šli, dok do­ma­ći ak­te­ri na­sta­vlja­ju za­jed­no da vr­še vlast i film, na­iz­gled, ima sre­ćan za­vr­še­tak. Na­ža­lost, te­ško da gra­đa­ni mo­gu da bu­du sreć­ni gle­da­ju­ći sav taj re­per­to­ar jav­nih op­tu­žbi o kri­mi­na­lu, na­kon če­ga, zbog obo­stra­nog ku­ka­vič­lu­ka, ču­va­ri pla­že i dr­ža­ve za­jed­nič­ki na­sta­vlja­ju ču­va­nje vla­sti, ali i sa pro­iz­vod­njom od­re­đe­ne sli­ke o Cr­noj Go­ri kao, bo­jim se, neo­zbilj­noj dr­ža­vi.
Rajka RAIČEVIĆ

Ne­ma­mo klub zbog po­li­tič­kih in­te­re­sa


Na ko­le­gi­ju­mu Skup­šti­ne ve­ći­na po­sla­ni­ka ni­je bi­la sa­gla­sna da se omo­gu­ći kon­sti­tu­i­sa­nje po­sla­nič­kog klu­ba De­mo­sa. Sa­da vje­ro­vat­no sli­je­de pro­mje­ne mje­sta u skup­štin­skim klu­pa­ma. Ka­ko to tu­ma­či­te?
–Mi smo uvje­re­ni da po­sto­ji prav­ni osnov za for­mi­ra­nje klu­ba De­mo­sa, ko­ji je kao član ko­le­gi­ju­ma obra­zlo­žio i po­dr­žao po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić. Ve­o­ma ci­je­ni­mo nje­gov ko­rek­tan i ko­le­gi­ja­lan stav. Umje­sto prav­nog pri­stu­pa, pre­vla­da­li su po­li­tič­ki in­te­re­si.
Pri­ma­mo k zna­nju za­jed­nič­ku po­zi­ci­ju i in­te­res iz do­brog di­je­la vla­da­ju­ćih i opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka da se one­mo­gu­ći kon­sti­tu­i­sa­nje po­seb­nog klu­ba De­mo­sa.
Ali, pri­ma­mo taj is­hod bez uz­bu­đi­va­nja, uvje­re­ni da će­mo u klu­bu ne­za­vi­snih po­sla­ni­ka ne­spu­ta­no dje­lo­va­ti to­kom skup­štin­skog ra­da, a sa­ra­đi­va­ti sa dru­gim po­sla­ni­ci­ma istog klu­ba u at­mos­fe­ri i nor­ma­ma po­li­tič­ke kul­tu­re.
Mo­žda ras­po­red i mje­sta po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni ne­ko­me ne­što zna­če, za­do­vo­lja­va­ju lič­ne am­bi­ci­je i sl. Me­ni za­i­sta ni­šta ne zna­če. Uosta­lom, klu­bo­vi i par­ti­je tre­ba i svo­jim mje­sti­ma da iz­ra­ža­va­ju cje­li­nu.

Ni­je­sam u kon­tak­tu
sa DF-om

● Je­ste li u kon­tak­tu sa do­ju­če­ra­šnjim sa­rad­ni­ci­ma iz DF-a i, ako je­ste, s kim?
–Pri­zna­jem da ni­sam. U pr­vom re­du zbog oba­ve­za ko­je svi ima­mo, sa­da već na raz­li­či­tim stra­na­ma. Već sam re­kao i po­na­vljam: pod uslo­vom obo­stra­ne opo­zi­ci­o­ne ko­le­gi­jal­no­sti i ko­rekt­no­sti – otvo­ren sam za sa­rad­nju sa kom­po­nen­ta­ma sa­da­šnjeg DF-a, ko­jem že­lim uspje­ha u bu­du­ćem ra­du.